Zgoda u ne zgodi by Husein Ališa

Na Kopenhagen pao mrak, u njemu fino ustakljena stanica i u nju ulazim ja.

Tad, 25 godina mladji, hodao sam al zemlju nisam dodirivao.

Nisam se kofrčio, nisam taj tip.

Al jesam bio ko kremen, valjda to sport tako iskleše.!?

Patike, trenerka, sportska torba i ja s treninga krenuo kući, al ću morati malo sačekati bus.

Par ljudi u stanici i onako nasumice, sješcu ja preko puta nekog čike.
Za nos me uštinu neki miris.

Ja za mirisom i hop do čike.

Lola puši lulu a ona miruhi, aman!

Nasmješim mu se ja onako kulturno, on jedva dočeka osmijeh i name.
– Pričaš li engleski?
– Da…odgovorim ja a njemu bi milo. Jedva me tu dočeka pa nastavi .
– Ti nisi Danac?
– Nisam!
– Odakle si?
– Bosna!
– Aaaaaaaaaaa barbari!!! – i nasmija se nekako slatko.

Meni bi krivo, nisam razumio šta tu ima slatko sa barbarima.

Smiješkajuci se nastavi ..
– Dozvoljavaš li da sjednem pored tebe?…izgubim se ja u tom pitanju al znate nas.

Mi nikad ne znamo naslutiti belaj.

Klimnem mu glavom.

Preleti ciko za tren i hop, parkira se pored mene.

Kad mi stade blisko blizu, miriše me.

– Aaaaaaaa ti si friško tuširan.!?…pita i uvijek uz neki vragolast osmijeh koji mi nikako nije bio jasan.
– Da, sad s treninga…nevoljko mu skresem.

Unezgodio se ja već.

Šta njega briga, kako ja mirišem?
– Znaš, ja volim sportaše, dozvoljavaš li da ti malo dotaknem tijelo?…

Kako je on to rekao, odskoči ja brate ko oparen i frci preku puta njega.

Upališe se meni lampice.

Mislim, nikad do tad nisam sreo pedera uživo, ne znam kako izgledaju al’ ovaj mi je sumnjiv.

Čile ne odustaje, eto ti ga zamnom.

Sjede i tiho prošapta:
– Znas ja sam čuveni danski slikar, imam jednu ponudu za tebe.

Evo ti moja vizit karta, volio bih da dođeš u moj atelje da mi poziraš.

Platiću ti, bićeš zadovoljan…gurnu mi onu vizitku u ruku uz neki čeznutiv, snen pogled.

Do tad su me tako gledale samo zene. Skocim, vratim mu vizitku i napolje.

U busu sam razmišljao…što ti je život, vrati sve kad tad!

U Banjaluci smo moja raja i ja na svakoj utakmici, svakom sudiji skandirali: Sudija pederu!
Nije im to bilo pravo, vrijeđalo ih bilesi.

Za portal www.pravisavjeti.info piše : Husein Ališa

E jesi vrijeđao, jesi!

E kad jesi, evo ti sad pravi peder.

Od tolikog grada, on bi mene da pipa.

Sve sam se zagledo na putu kuci, da peder ne ide zamnom.

Nije jednostavno, što jest jest!

Sutradan poslje treninga, tuširam se sa najboljim jaranom.

Bio je crnac a oni ko i mi, šaljivi.

Ispričam mu šta mi se desilo, da sam sreo slikara pedera.

Da me htio i pipati i slikati a on će na prvu .
– Jesi mu uzeo broj?
– Nisam!
– Jaooooooo Husaaaain.

Što nisi?

Ja bi mu gologuz pozirao da mu uzmem pare!…i odvali se slatko smijati.

Zagledam ga ja i nasmijem se…al mlako.

Sumnjiv mi garonja!

Šta znaš kako je to raslo dole po Africi?

Od tada se vise nisam tuširao sa njim.

Što je sigurno…sigurno je!

Za portal www.pravisavjeti.info piše : Husein Ališa