Sve više naših voćara se zanima za aroniju, podizanje zasada ali prvo pitanje koje postave jeste; ima li organiziranog otkupa plodova aronije kod nas u BiH?
Nažalost još uvijek nije se pojavila neka ozbiljna kompanija koja bi otkupila svu količinu proizvedene aronije proizvedene u BiH, uglavnom se ta aronija preradi u đemove i sokove za domaće tržište na pijacama i u tržnim centrima.
Za portal pravisavjeti.info piše: Munib Prošić dipl. ing. agr.
Aronija je biljka koja se u divljini može naći na vlažnim područjima, na kiselom zemljištu, najviše u blizinu drveća, ali svakim danom sve više gaji na plantažama u BiH i EU.
Foto: Sok pripremljen od plodova aronije
Aronija se može koristiti kao ukrasna biljka, odnosno ukrasna ograda, koja je lagana za održavanje a tako je dekorativna i svrsi shodna.
Svakim danom se vrše istraživanja na aroniji kako bi nam bila što pristupačnija i da bi je što bolje upoznali. Ona je veoma bogata antioksidansima tako da je možemo svrstati u ljekovite biljke.
Aronija je grmolika biljka, koja ima veliki broj izdanaka, raste do visine od oko 2 do 3 metra. Veoma je adaptibilna, odgovara joj gajenje na vlažnim ali i na suhim terenima, paše joj zasjenjena parcela, ali je ukusnija i bolja na osunčanoj parceli.
Samooplodna je biljka, sli preporučujemo da uzgajate više biljka, stavite nekoliko košnica pčela u blizini zasada aronije, bit će bolje oprašivanje ali i bolji med.
Što se tiče rezidbe aronije, ona je veoma zahvalana, uglavnom uklanjaju im se starije grane, ali preporučujemo vam da se konsultujete sa agronomima na terenu.
Plodovi aronije su crno-crvene boje, izgledom dosta slični onim kod zove, a počinju sazrijevati u augustu. Iako sazrijevaju krajem ljeta do po četka jeseni kada se može obaviti berba, plodovi aronije, ostaju na biljci sve do zime.
Aronija je veoma zdrava i bogata vitaminima: E, B2 i B6, (folna kiselina), te pigmentima: antocijanom koji im daje boju.
U komercijalnoj produkciji aronije crne boje ploda dominiraju dva kultivara ‘Nero’ i ‘Viking’.
Kultivar ‘Nero’ ima posebno dobre prinose krupnijih plodova bogatih u vitaminu C i sa boljim okusom.
Plodovi kultivara ‘Viking’ su sitniji, ali je biljka ove sorte bujnija i odlikuje se upe čatljivim, svijetlo crvenim listovima u jesen.
Za portal pravisavjeti.info piše: Munib Prošić dipl. ing. agr.
