Paulovnija nije samo još jedno ekzotično drvo.
Teško je nabrojati sve oblasti gdje se koriste razni djelovi paulovnije a da se pri tome neka oblast ne propusti.
Drvna masa, listovi, cvjetovi – svi oni imaju svojstva koja nam mogu biti korisna.
Cjelo drvo – sa zapanjujućim brzim rastom je jedno malo blago za ekologe.
Oni su otkrili da je paulovnija sa svojim brzo rastečim sistemom korjena izuzetno dobra za pošumljavanje erozijom ugroženih terena.
To je odavno rutinska praksa u nekim zemljama – naprimer u SAD-u, gde je erozija konstantan problem.
Paulovnija je odgovarajuča i za ponovno pošumljavanje masiva postradalih od požara; osim očiglednih prednosti ozbiljnom količinonskom masom listova, nakon listopada ona obezbeđuje brzo prirodno torenje postradalih površina.
Naravno, njeni neobični kvaliteti su je odavno uvrstali u skoro obaveznu šumsku vrstu u baštama i parkovima – na samo u Aziji a i u SAD-u i Evropi.
Ogromnim listovima i bogatom krunom, a da pri rastu nije potrebno čekati niz godina, pruža debelu sjenku na mjestima za odmor; tako parkovi sa paulovnijom predstavljaju prijatne prohladne kutke usred vručina i prašine velikih gradova.
O tome – koliku ogromnu zelenu (fotosintezirajuču) površinu predstavlja njena lisna masa i koliko puno ugljen dioksida prerađuje – čak nije ni potrebno govoriti.
Ako postoji drvo, čije se predstavnici mogu nazvati „plućima gradova“ to je onda paulovnija.
Za portal www.pravisavjeti.info piše : dipl.agr.Prošić Munib
