Osnovi savjeti o đubrenju paprika

Paprika se kod nas proizvodi i u plastenicima i na otvorenom polju, za potrebe svježe proizvodnje, ali i industrijske prerade. Sije se direktno ili iz rasada.

Najbolje uspijeva na plodnim, humusnim i lakšim zemljištima, a u hladnom zemljištu sa visokim nivoom podzemne vode, daje niske prinose. Odgovaraju joj neutralna ili slabo kisela zemljišta. Kao ni za drugo povrće, ni za papriku ne postoji univerzalni recept za đubrenje.

Đubrenje paprike

Potrebno je obezbijediti pristupačnost 100-150 kg/ha azota u nitratnom ili amonijačnom obliku, 150-200 kg/ha fosfora i 80-150 kg/ha kalijuma, iz mineralnih đubriva, s tim što se parcela đubri u jesen i sa 30-50 t/ha stajnjaka.

              “Intezivna proizvodnja paprike zahtijeva kompletno snabdijevanje makro i                                               mikroelementima u svim fazama razvoja”.

Zašto azot, fosfor, kalijum i kalcijum?

Azot je element koji najviše utiče na razvoj, kvalitet ploda i količinu prinosa. Za papriku je najvažnije da bude dobro snabdijevena ovim elementom u prvoj polovini vegetacijskog perioda, zbog ranijeg sazrijevanja i kvaliteta ploda. Kada azot nedostaje, dolazi do slabijeg rasta paprike i kvalitet ploda opada.

Fosfor djeluje na cvjetanje, oplodnju, pa tako i na visinu i kvalitet prinosa. U slučaju nedostatka, neophodno je obaviti đubrenje zemljišta vodorastvorljivim fosfornim đubrivima.

Kalijum obezbjeđuje bolji imunitet, dobar ritam zrenja, bolji kvalitet za transport i skladištenje plodova. Prekomjerna upotreba kalijuma utiče na to da plodovi budu sitniji i da tokom sazrijevanja dobiju jako žutu boju.

Kalcijum je element na koji je plod paprike jako osetljiv. Nedostatku doprinose greške u ishrani i zalivanju, a to prouzrokuje vršnu trulež vrha ploda.