“ LOVAC “ by Husein Ališa

Legenda kaže da ima osoba koje po rođenju “zaduže” sreću i da ona čitav život tata uz njih!

Jesi li ti taj?

Živiš li ti taj život “dosadnog srećkovića” ?

Ja sam čuo da laka sreća, lako “udeblja” !

Kod mene je kontra!

Ja sam fit, ja sam šlang jer moja sreća i ja, mi smo vam više ono…sportski tipovi!

Mi se čitav život, igramo ganje!

Ona bježi, ja letam za njom!

Nikad nisam tražio sreću na nekim egzotičnim mjestima, ko’ neki?

Kako ce moja sreća biti tamo gdje svratim, života tren?

Ja kujem sreću u sebi i oko sebe, od onogo šta imam u sebi i oko sebe!

Nekad je oblikujem od “željeza” jer se ne da, jer se otima.

Nekad sam opet u takvoj formi da je lako sustignem i zaskočim pa je prstima oblikujem kako hoću…ko’ da je od pamuka.
Ja sam o sebi pri sebi i nikad nisam ketio u tuđu sreću.

Šta me se ona tiče?

Gdje sam ja u njoj?

Ma mogu ja razumijeti sreću drugih, pa i pomalo joj se radovati ali…nije to to!

Nisam ja zbog tuđih sreća na mom putu.

Ja lovim svoju, hoću svoju, jer mene samo lična sreća istinski ponese!


I znam ja onu da: insan sniva a Allah određuje ali…preživ sam ja da bi čekao ta moja “predodređenja! .

Ne mogu ja tih čekanja, takav mi damar, vrela mi krv!

A i ruke mi nemirne, neće da su prazne.

Hoće u sebi da imaju nešto, da osjete nešto, da “stvaraju” nešto!


Zbog njih, zbog sebe, svako malo ja nanišanim sreću i za njom.

Ta trka, taj lov sa pobjedama i porazima me drži u taktu.

Jer dok god sam u lovu na sreću…ja nikad nisam bez sreće.

Nek je čeka ko hoće, ja ne mogu!

Preživ sam za čekanja, nisam naučio tako!

Ja sam vise trkač, lovac svoje sreće.

A ako kad u tom mom lovu, kane neka i od Boga, onako pride, e ta mi bude posebno draga.

Nju šćeifim uslast!

Ta nenadana je poklon od Svevišnjeg što sam usput, letajući za svojom, poneku srecću… i udjelio!

Za portal pravisavjeti.info piše: Husein Ališa

Podijeli objavu
Prethodni članakVremenski bilten
Sljedeći članakStanje na cestama