Istina o GMO, sve što niste imali vremena da guglate

Sve što niste znali ili niste htjeli znati o voću, povrću …

Idući put kad ti neko priča o usjevima, dobrom urodu, ti ga upitaj znaš li šta je GMO.

Šta je GMO, je li opasan, zašto ga se bojimo?

Pa potrudili smo se za vas naći odgovor šta je GMO?

Dok neki ljudi u genetski modifikovanoj hrani vide logičan i nužan razvoj nauke i njene primJene u poljoprivredi, drugi se zalažu za organsku hranu.

Gdje je istina?

Šta je zapravo genetski modifikovana hrana najbolje možemo objasniti na osnovu sledećeg primJera:

Genetski modifikovan klip kukuruza ima u svojoj ćeliji ubrizgan DNK bakterije.

Takav DNK proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji biljke.

Ovaj pesticid se ne može oprati i nikada i nikakvom obradom namirnice neće nestati.

On završava u vašem tijelu.

Sa, za sada, (ne)poznatim posledicama po zdravlje.
GMO mitovi i činjenice
U jednom primjeru tamnim slovima su prikazani najčešći mitovi vezani za GMO, dok su u drugom primjeru običnim slovima data objašnjenja koja ste mogli sami da guglate, ali niste imali vremena.

Zato smo to mi učinili za vas.

Mitovi o GMO i njiihove laži
Istina o GMO koju kriju
Koristi se manje pesticida u proizvodnji. LAŽ

Biljka dobija gen kojim sama postaje pesticid. ISTINA

Takvu biljku mi jedemo.

Ne onu koja je prskana pesticidom od spolja, već onu koja u sebi nosi gen otrova za insekte.
U ekološkom smislu je prihvatljivo, jer manje pesticida odlazi u vazduh, vodu, zemljište i ne zagađuje se okolina. LAŽ

Narušava eko-sistem jer GMO biljka oštećuje druge, prirodne organizme.

Na primjer, gen koji ima osobinu pesticida, dokazano uništava pčele i leptire.
Smanjuje troškove agrobiznisa i povećava profit u poljoprivredi.LAŽ

Poskupljuje proizvodnju na duži rok: GMO biljka sadrži gen terminator, koji primorava poljoprivrednika da svake godine iznova kupuje sjeme.

Poljoprivrednik osim za sjeme, plaća patentna prava vlasniku patenta od svakog prinosa, svake godine.
Na manjem prostoru proizvodi se veća količina zasada i uspjeva veći prinos..LAŽ

Zemljište na kojem se jednom posije GM sjeme, narednih 10 godina je jalovo za svaku prirodnu kulturu koja je ranije bila sijana tradicionalnim načinom.
GMO proizvodnja je strogo kontrolisana u laboratorijskim uslovima i testirana za ljudsku upotrebu..LAŽ

Nijedan test koji je sproveo proizvođač nije trajao duže od tri meseca, na osnovu čega se ne može sa sigurnošću tvrditi da je GMO bezopasan za ljudsko zdravlje na duži rok.
GMO je doprinos savremene nauke u smanjenju bolesti i alergija jer je GM hrana boljeg nutritivnog sastava i bogatija vitaminima od one koja se nalazi u prirodi..LAŽ

Nijedna laboratorijski proizvedena biljka ne može imati za čovijeka vredniji nutritivni sastav od one biljke koja je nastala prirodnim putem, u prirodi. Dokazano je da GM hrana povećava alergijske reakcije i stvara nove.
Evropska unija nas prisiljava da prihvatimo promet, trgovinu i gajenje GMO da bismo postali članica EU..LAŽ

Samo 6 od 27 država članica EU odobrava GMO na svojim teritorijama. Regulative u EU daju slobodu članicama da same donose odluke po ovom pitanju, bez ikakve smetnje.
GMO prije svega pomaže smanjenje gladi u svetu..LAŽ

Broj gladnih u svetu se nije smanjio značajno u poslednjih 20 godina koliko se laboratorijski proizvodi GMO sjeme.
GMO je hrana za siromašne, jer je organska ili konvencionalna proizvodnja hrane preskupa ..LAŽ

GMO pojeftinjuje proizvodnju procesuirane hrane, što ne smanjuje cijenu tog proizvoda u prodavnici.

Jeftinije je za prerađivače hrane, a ne za konzumente.
Čovek je oduvek intervenisao u prirodi, ono što je bilo kalemljenje nekad, danas je laboratorija i manipulacija genima, kao odgovor na korišćenje nauke u svakodnevnom životu..LAŽ

Kalemljenje biljaka u prirodi i razbijanje ćelije i ubrizgavanje gena drugog organizma nije isto.

Prvi proces je pomoć čoveka prirodi, drugi je manipulacija prirodom zarad profita. Dva psa možete ukrštati bez opasnosti po vrstu, ali van laboratorije ne možete ukrštati paradajz i ribu, što GMO čini.

Države članice EU koje su odobrile GMO usijeve na svojim teritorijama, imaju veće prinose po hektaru, pa samim tim i profit od poljoprivrede..LAŽ

POTPUNO OBMANJIVANJE ,LAŽ ILI TI MEDIJSKI SPIN …

Prema podacima FAOSTAT-a, u periodu od 2005. do 2010.

Država je imala veće prinose po hektaru nego Rumunija ili Slovačka, koje gaje GMO na svojim njivama.
GMO uvek može da se zasadi na određenom i ograničenom području, čovek ima slobodu da bira da li će da uzgaja tradicionalno ili GMO sjeme..LAŽ

GMO biljka se ne može ograničiti na jedan prostor, jer se njen polen širi na okolnu prirodu i biljke. Poznat je slučaj u Kanadi, kada je GMO kultura sa susedne njive oplodila kulturu njive sa tradicionalnim semenom, a proizvođač semena je odmah zatražio od vlasnika nekada tradicionalne i sada zagađene njive plaćanje patentnih prava na prinos. Prvo ovakvo suđenje malog čoveka protiv velike korporacije.
Domaći poljoprivrednici su zaintesovani za GMO, zbog većih prinosa, a to će generalno povećati profit u oblasti poljoprivrede kod nas..LAŽ

Poljoprivrednici su većinom zainteresovani za konvencionalnu proizvodnju a ne GMO, a uvođenje GMO sjemena će tragično ugroziti domaće sjemenarstvo i skinuti nas sa liste poželjnih izvoznika, jer se više nećemo razlikovati od ostalih.
GMO će obogatiti i osnažiti seljaka, a to je osnova za izlazak iz krize..LAŽ

GMO će obogatiti jedino i isključivo proizvođače ovog semena i proizvoda za zaštitu semena i njihove zastupnike i distributere.

Dugoročno gledano, širenjem GMO, hrana na svetu će biti monopolizovana i biti u vlasništvu nekolicine velikih hemijskih industrija.
Manje je štetan GMO od pesticida i herbicida za ljudsku ishranu…LAŽ

Srbija je po potrošnji pesticida ispod evropskog proseka. Problem sa pesticidima i herbicidima je problem karence, vremena (određenog broja dana) koje je neophodno da prođe između poslednjeg prskanja i berbe. U Srbiji se ne poštuje karenca, jer seljak teži da što pre iznese berbu pred kupca. Kada bi se to regulisalo, šteta od pesticida po ljudsko zdravlje ne bi postojala.
Ne postoji nijedno validno istraživanje koje dokazuje štetnost GMO za prirodu, ljude i životinje..LAŽ

Postoje brojna istraživanja koja dokazuju štetnost GMO po prirodu, ljude i životnje, ali su brzo diskreditovana, uvek sa stanovišta metodologije istraživanja
STO uslovljava prijem u članstvo dozvolom za uvoz, trgovinu (i uzgoj) GMO..LAŽ

Istina.

Isto tako, najnovija članica, Rusija, primljena ljetos, u oktobru zabranjuje GMO nakon rezultata istraživanja francuskih naučinika.

Kakve će to posledice na njihovo sveže članstvo imati, videćemo.

I, netačno: STO ne traži da uzgoj GMO bude uslov za članstvo.

Postoje i druga stajališta i objašnjenja za gmo belaj

Smanjuje li upotreba GMO sjemena bioraznolikost, može li GMO istisnuti ne-GMO i stoji li iza svega urota multinacionalnih kompanija?

Na ova pitanja odgovara prof. dr. sc. Hrvoje Fulgosi, molekularni biolog.

 

Svijet prema Monsantu “”OTROVI, GMO, UNIŠTAVANJE PRIRODNOG SJEMENA””

 

Šta se na zapadu govori o GMO ?

Genetski Rulet novi film Jeffrey Smith a 2012 g Istina o GMO