Ispovijest jednog papučara

Muževe koji svoje žene vole i poštuju drugi muževi obično definišu kao „papučare“.

Mnogi od njih se stide te titule, ali ne bi trebalo .

Jedan muž je napisao ispovijest i na tome svako treba da mu čestita:

„Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kafu, sjedeli smo i pričali o životu.

„Idem da začas operem sudove, malo je ostalo, brzo se vraćam“ – rekoh mu.

Pogledao me je kao da sam mu rekao da konstruišem svemirsku letelicu.

Rekao mi je, uz divljenje, ali malo zbunjeno:

„Fino od tebe što pomažeš svojoj ženi, kada ja to radim, moja žena to ne cijeni.

Jedne sedmice sam obrisao pod, a nisam dobio ni hvala.“

Vratio sam se da sjednem i da mu objasnim da ja ne pomažem svojoj ženi.

„Mojoj ženi ne treba pomoć, treba joj partner.

Ja sam partner u svom domu i zbog tog partnerstva su svi zadaci podijeljeni, ali se ni u jednom slučaju ne radi o pomoći.
Ja ne pomažem svojoj ženi da očisti kuću, zato što i ja živim tu i moram da je čistim.

Ja ne pomažem svojoj ženi da kuha, zato što i ja jedem, moram da kuham.
Ja ne pomažem svojoj ženi da opere sudove posle ručka, zato što sam i ja koristio te sudove.
Ja ne pomažem svojoj ženi oko djece, zato što su to i moja djeca i moja uloga je da im budem otac i roditelj.
Ja ne pomažem svojoj ženi da pere i pegla odjeću, zato što je to i moja odjeća.

Ja nisam pomoć u kući, ja sam dio te kuće.“

Što se tiče zahvalnosti i poštovanja, pitao sam ga da li mu je nekada došlo da kaže svojoj ženi, posle svog tog čišćenja, pranja, peglanja, kuvanja, menjanja posteljine na krevetima, nešto slično ovome: „Ženo moja, ti si fantastična!“
Naravno, odgovor je bio negativan.

„Čini ti se da je apsurdno reći tako nešto? Izgleda ti čudno? A, kada si ti jednom u 100 godina izbrisao pod, očekivao si barem zahvalnost.

Zašto? Da li si nekad razmislio o tome, prijatelju?
Možda je za tebe sve to samo njena obaveza? Možda zato što si navikao da sve to neko drugi radi, a ti ne moraš ni prstom da mrdneš?

Zato, cijeni kao što bi voleo da cijene tebe, na isti način i istim intenzitetom. Pruži ruku i ponašaj se kao istinski partner, a ne kao gost koji je došao samo da jede, da spava i da se odmara…“