Biseri mudrosti od mog dida

Išao jednom stari dido putem, posmatrao prirodu i uživao u jarkim proljećnim bojama. Najednom ugleda čovjeka koji je nosio na leđima neki težak tovar.

Videlo se kako mu pod teretom podrhtavaju noge.

–Zašto sam sebe osuđuješ na tako težak rad i stradanje? – pitao ga dido.

–Mučim se da bi moja deca i unuci bili srećni – odgovori onaj nesrećnik.

– Moj prandid je sebe osudio na težak život i rad za dobro mog dida, did za dobro mog oca, otac zbog mene, a ja ću se pomučiti zbog sreće svoje djece.

Slika: Edin Šahinović

–Da li je neko u vašoj porodici bio srećan? – zapitao je mudri starac.

–Do sada nije, ali računam da će moja deca i unuci biti srećni! – uzviknuo je sanjalački muškarac.

–Nažalost, nepismen čovek ne može naučiti da čita, kao što krtica ne odgaja orla! – uzdahnuo je stari mudrac.

– Najpre moraš naučiti da ti sam budeš srećan, i tek onda ćeš moći svoju decu naučiti da budu srećna.

To će im biti najdragoceniji poklon od tebe.