Image default
Zanimljivo

Бајка о добрим људима

Филм отварања Берлинског фестивала послао важну поруку и наговестио да се добре филмске приче још увек могу пронаћи и у најближем комшилуку

Зои Казан и Тахар Рахим у филму „Љубазност незнанца” (Фото Прес служба Берлинског фестивала)

Берлин У Берлинале паласту на Потсдамер плацу синоћ је почео 69. Берлински фестивал, а само свечано отварање на црвени тепих је довело неуобичајен број немачких филмских звезда и аутора, који су својом појавом тако пружили подршку фестивалу који пролази кроз видне промене. На црвеном тепиху одлазећи Дитер Кослик дочекао је екипу данско-канадско-шведско-немачко-француског филма „Љубазност незнанаца“, данске сценаристкиње и редитељке Лоне Шерфиг, с којим је отворио фестивал највероватније желећи да њиме пошаље и важну поруку. Поруку о људској безусловној доброти на коју смо, у овом технолошки модерном, убрзаном, неповерљивом и надасве саможивом свету, готово сви заборавили.

Очигледно није заборавила ауторка Лоне Шерфиг, чија је модерна бајка о добрим људима натерала гледалиште на апсолутну тишину и унутрашње преиспитивање о томе докле смо, као људско биће, лично стигли и да ли бисмо у ситуацијама у којима су се нашли њени филмски јунаци исто поступили као они. Као ти добри Самарићани. У најкраћем, Шерфигова на веома суптилан начин истражује људско понашање у екстремним ситуацијама, хвата тежину живота у урбаној џунгли (Њујорк) и показује шта све може да се роди и израсте када потпуни незнанци приђу један другом, на пријатељски начин и потпуно отвореног срца.

Ти љубазни незнанци Шерфигове су: Клара (Зои Казан), млада мајка два сина која је са децом колима побегла из Бафала у Њујорк од насилног мужа полицајца; Алис (Андреа Рајзбороу), медицинска сестра, која све своје слободно време проводи волонтирајући у склоништима за бескућнике и водећи групу у којој се учесници уче начинима превазилажења проблема у комуникацији међу људима; Марк (Тахар Рахим), човек којем је све што је имао распродао брат наркоман; Тимофеј (Бил Најти), власник рустичног руског ресторана „Зимска палата”, где се певају руске песме, плеше и једе кавијар, који ће игром судбине постати окупљалиште људи који сваки из свог разлога пролази кроз животну кризу не одустајући од наде. Све те несрећне душе сасвим спонтано прилазе једна другој, пружајући помоћ и ослонац у оним малим животним стварима и у тренуцима када мала помоћ или само пружена рука значи много.

Лоне Шерфиг (Фото Прес служба Берлинског фестивала)

Лоне Шерфиг је и као сценаристкиња и као редитељка веома брижна према ликовима које је створила од крви и меса и неке исконске доброте. У разговору са групом новинара и критичара међу којима је била и потписница ових редова Шерфигова је изјавила да је сам процес писања почела тако што је прво креирала и разрађивала сцене како би ликови једни друге могли лако да нађу.

– Рецимо, сцену у којој је човек толико очајан да баца тешку столицу кроз прозор, затим сцену у којој елегантно обучена жена на пословном пријему стрпа канапее у ташну или ону када медицинска сестра усред хитне операције одлази у тоалет да плаче. То су ти иницијални тренуци када се они срећу и упознају, а ја почињем да их подвлачим елементима којима сам била фасцинирана још док сам била млада. Луксузни Њујорк, Њујорк испод Њујорка са подземном железницом и местима где се супа дели бесплатно и у којима људи још увек носе „праду“ јер је прошло тек шест месеци од када су изгубили све – рекла је ауторка.

Одговарајући на питања о самом естетском плану филма који је веома привлачан и аутентичан Шерфигова је рекла: – Бавила сам се сликама на којима је много људи. Желела сам да на свакој локацији ви осетите да је ту већ било много људи пре него што сте и ви као гледаоци ту закорачили. Лепота и магичност града је визија и рад милиона и милиона људи, али се зато моји ликови осећају ломљиво јер су готово насумице одабрани међу тим милионима да би кроз коинциденцију упознали једни друге и постали једно другом највећи помоћници у тешким ситуацијама.

На питање да ли филм „Љубазни незнанци“ може да има и политичку конотацију Лоне Шерфиг је одговорила: – Ово није политички филм, али како се дотиче бескућништва, усамљености, добротворног рада и добротворних организација, здравства, људима који имају осећај да су ван система, он евентуално може да има везе са данашњом ситуацијом у Америци и животом у великим градовима. Али, испод површине, са много хуманистичких сцена надам се да је овај мој филм безвремен и да ће добро старити.

Филм Лоне Шерфиг био је први из конкуренције за „Златног медведа“. Већ данас пред публиком су такмичарски филмови Ванга Куанана, Норе Фингшид и Франсоа Озона…

Izvor teksta i slike: Politika.rs

Related posts

Oprez: U BiH nema seruma za ugriz zmije

Šta se sve dešava sa organizmom ako jedete bar jedan krastavac dnevno

Uzgoj đumbira

Leave a Comment